Zdravlje i za tebe Zdravlje za sve ljude – Ernst Ginter

Zdravlje i za tebe – Zdravlje za sve ljude! Ovo je nastavak knjige `Živeti bez bolesti` i sadrži preko 150 novih recepata. Dve knjige u jednoj!

Knjiga sadrži 100 iskustava izlečenja neizlečivih bolesnika napuštenih od medicine, obolelih od raka, dijabetesa, artroze, reumatizma i mnogih drugih bolesti.Svi su se izlečili poštujući uputstva iz knjige, na sasvim prirodan i logičan način.

Nema sumnje zdravlje je, želja svakog čoveka bez izuzetka. Ova knjiga recepata napisana je da bi ostvarenje te želje postalo moguće i bolesnima i zdravima. Ovo je, zapravo, nastavak knjige Živeti bez bolesti Ernsta Gintera, u kojoj je već sadržano oko 100 recepata sličnih receptima iz ove knjige, jasno je da ova knjiga ne može da ponovi sve one uverljive argumente iz tekstualnog dela prve knjige. Da bismo mogli biti čvrsto u sedlu, obe knjige bismo morali dobro proučiti. Pa ipak, ponešto od materije iz prve knjige naći ćete i u ovoj. Mnogi, verovatno, već imaju malu brošuru sa 110 svedočanstava o izlečenju, o kojoj je bilo reČi u predgovoru. I ona sadrži mnogo novih saznanja zaista vrednih pažnje i iskustava stečenih s bolesnim ljudima.

PRESNA HRANA JE ČOVEKOVA PRVOBITNA HRANA

Ovoga bi trebalo da bude svestan svaki čovek koji razmišlja bez predrasuda. Tajna zdravlja je, prema tome, prirodna ishrana presnom hranom. U trenutku kada je skuvamo, hrana se iz osnova menja i obezvređuje.
Naučnici su ustanovili da se u vrelini kuvanja izgubi do dve trećine vrednosti hrane, a i njena celokupna zdravstvena vrednost. Ovo zvuči neverovatno, ali je, izgleda, ipak istina. Vrednost hrane će nominalno možda još biti prisutna; međutim, pošto je u tim namirnicama život uništen, ćelije našeg tela više ne mogu pravilno da obavljaju razmenu materija pa zato ne mogu apsorbovati dragocene mineralne materije.

BOLESTI NEISHRANJENOSTI

Poznato nam je da zbog uništavanja enzima prilikom kuvanja, telo ne može da apsorbuje mnoge mineralne materije i zato nastaje manjak tih minerala; Bolesti koje time nastaju nazivamo bolestima neishranjenosti., Hraneći se kuvanom hranom čovek; zapravo, ne bi mogao ni da postoji kad se njegovi organi ne bi prilagođavali situaciji. Pošto nema presne hrane i enzima koje ona sadrži, telo nastoji da se pomogne, ono `uskače` sa sopstvenim enzimima — na primer s enzimima organa za varenje, a naročito onima iz pankreasa. Uz tu pomoć u nevolji može da se spase jedan deo mineralnih materija; računa se da je to oko Jedne trećine.

Međutim, dve trećine su ipak prevelik gubitak, pa tako i nastaje pomenuti manjak. Tamo gde telo pati od neke urođene ili nasleđene slabosti ili gde već trpi posledice naše krivice, na primer zbog pušenja, ubrzo izbija bolest. Primeri: ar¬troza, bolesti zuba, sve bolesti žlezda s unutrašnjim lučenjem i mnoge druge.

BOLESTI ZBOG PRISUSTVA OTPADNIH MATERIJA

Unošenjem velikih količina kuvane hrane, čovekov organizam se prezasiti otpadnim materijama budući da ne zna za meru. Meko kuvane namirnice lako mu klize u jednjak. A kada znamo da su, k tome jela spravljena u tiganju, zapreminski, svedena na znatno manju meru, a pripremaju se da budu vrlo ukusna, čovek često pojede više od dvostruko veće količine u odnosu na presnu hranu. Proporcionalno tome gomi¬laju se toksične materije iz izlučevina, koje organi za izlučivanje, među njima i bubrezi, više nisu u stanju da savladaju. Takve kiseline i toksične materije talože se u organima i tkivima, što potom izaziva bolesti.