Kroz život s Vladikom Nikolajem: 365 pouka i saveta za svaki dan u godini

Episkopa Nikolaja Velimirovipa su Deda-Vpadikom prva prozvala dečica siročići iz Dečijeg hranilišta „Sveti Nikola" u Bitolju, sirotišta koje je on osnovao, ime mu „Bogdaj" nadenuvši. O tome je, ne jednom, posvedočila blaženoga spomena igumanija vraćevšnička Ana Acić (t 1975), duhovna kćer vladike Nikolaja još iz vremena kada se, io njegovom blagoslovu, kao upraviteljka Bogdajskog sirotišta (od 1935. do početka Drugog svetskog rata), „u Bogdaju ka’ u raju“, bogoljubivo starala o malima i poslednjima Božijim.

Duhovna čada Deda-Vladičina, u godinama pred Drugi svetski rat, i kasnije, među sobom su ga od milja zvala Sveti Deda ili, još prisnije, Sveti Deka. Ovo Svečevo ime se, vremenom, proširilo među monaštvom i u pobožnom narodu, među bogomolitsljima naročito, ne samo u Žičkoj već i u drugim eparhijama naše Crkve.

Nsma veće časti, u srbskom jeziku, narodu i istoriji, od one kada Srbi nekog, iz sinovske i kćerinske ljubavi, imenuju imenom srodničkim čika-Perom (starcakralja Petra I Karađorđevića, u I svetskom ratu), čiča-Dražom (stradalnog pukovnika Dragoljuba Mihailovića, komandanta JVuO, u II svetskom ratu) čmka-Mišom (umnog helsnistu i etičara Miloša N. Đurića, u poslsratnom periodu), ili gega-Pajom (Svegog Patrijarha Pavla, deca - u naše vreme).

Takvo prisno imenovanje izraz je živog biblijskozavetnog osećanja među Srbima Hristovim da je srbski narod vslika porodica prošlih, sadašnjih, budućih pokoljenja srbskih, sabranih u Crkvi Hristovoj, u kojoj su svi ljudi iz svih naroda, sav rod ljudski srodnici.