Nikom ni reči

Elizabetino telo je bilo pronađeno pored auto-puta br. 80, pet dana nakon što je oteta. Sudski veštak je utvrdio da je bila mrtva dva dana. To znači da je živa provela tri dana sa Elrojem Kelertonom, poznatijim kao Kilroj. Tri dana. Sama s monstrumom. Tri izlaska i tri zalaska sunca, prestrašena, u mraku, u onakvoj agoniji. Koliko se samo trudim da o tome ne mislim. Ima nekih područja svesti koja ne treba istraživati, gde ionako već sve vri.

Za dr Dejvida Beka gubitak je bio isuviše bolan. Svakog dana u poslednjih osam godina proživljavao je užas onoga što se dogodilo. Svetlucavo jezero. Bleda mesečina. Prodorni krici. Noć kada je ostao bez žene. Poslednji put kada ju je video u životu.
Svi mu govore da je vreme da nastavi da živi dalje, da zaboravi na prošlost, jednom za svagda. Ali, Dejvid Bek ne može da prihvati kraj. Na ekranu njegovog kompjutera pojavila se poruka, rečenica koju su znali samo on i njegova pokojna žena. Odjednom, Bek počinje da veruje u nemoguće – da je negde, nekako, Elizabet ipak živa.

Tajna ovog, verovatno najpopularnijeg, Kobenovog trilera leži u tome što će vam iz stranice u stranicu srce prelaziti iz vrtoglavo ludog pulsa u potpuni zastoj, što vas vodi od iskrenog saosećanja sa glavnim junakom do apsolutne nervne napetosti i sve vreme želite još.