U tuđem veku II

U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.

Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.

„Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković

„Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić

„Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović