Poštovani kukci i druge jezive priče

Mašine priče, i nepretenciozne i pomno promišljene, uistinu su jezive (ne poziva se uzalud u jezičnom lapsusu na Kafku), na momente i stravične, taman koliko i stvarnost u kojoj živimo, ali i neopisivo smešne – za nasmejati se na sav glas, sebi i svemu oko sebe.

Poštovane kukce žanrovski bismo mogli da opišemo kao tranzicionu gotiku, postsocijalističku zonu sumraka, jezivo stvarnosnu prozu… Mračne i apsurdne, a opet duboko intimne, snažne i društveno osetljive priče.

Dubrovnik koji je postao kulisa, umiveno ustaštvo na ulicama Zagreba, potrošnja koja zamenjuje ljudskost, majčinstvo o kom nije pristojno govoriti, banke kao sablasni stubovi naših života, emocije kakve ne viđamo u reklamama, a osećamo ih tako snažno…

To je svet koji Maša Kolanović istražuje u svojoj maestralnoj zbirci priča Poštovani kukci. Autorka tekstom i crtežima oblikuje onaj sablasni i teško izrecivi višak materijalne strane ljudske egzistencije, dok smeštanje priča u period tranzicije dodatno pojačava njihov jezivi efekat.

Kukci i Konzum dve su noseće metafore ove knjige. Prva je divljenje i vraćanje tekstualnog duga Kafki, velikom majstoru u kreiranju metafora egzistencijalne teskobe i apsurda, a druga je vraćanje metaforičkog duga stvarnosti u kojoj je Konzum od „hrvatske reči za supermarket“ postao metafora ekonomski opustošene Hrvatske.

Poštovane kukce žanrovski bismo mogli da opišemo kao tranzicionu gotiku, postsocijalističku zonu sumraka, jezivo stvarnosnu prozu… Mračne i apsurdne, a opet duboko intimne, snažne i društveno osetljive priče.

Ukratko, jezivo dobra knjiga.