Sunce se ponovo rađa

Tema izgubljene generacije kroz Hemingvejev stil

Roman Sunce se ponovo rađa predstavlja vrhunski prikaz izgubljene generacije — grupe mladih ljudi kojima je identitet oblikovao haos Prvog svetskog rata. Hemingway, majstor jednostavnog, ali dubokog pripovedanja, kroz priču o Džejku Barnsu i ledi Ešli dočarava jedno burno doba evropskih metropola i španskih arena. Pariz dvadesetih godina, pun umetničke energije i neprestane potrage za smislom, suprotstavljen je surovosti i strasti borbi s bikovima u Pamploni.

Opis stilskog kontrasta između uživanja i unutrašnjih rana prošlosti prikazuje kako se lične tragedije i društvene promene prepliću. Ovo je knjiga o večnom pitanju smisla, o ljubavima koje su neretko osuđene na propast, i ljudima koji pokušavaju da pobegnu od sebe, dok zapravo samo kruže u vrtlogu sopstvene tuge i nade.

Ljubav, putovanja, beznađe i vino: Radnja romana Sunce se ponovo rađa

Pariz, dvadesete godine XX veka. Džejk Barns, američki novinar, ponovo sreće lepu i kapricioznu ledi Ešli, izgubljenu u mahnitoj potrazi za ljubavnicima. Pratimo ih kako se opijaju po pariskim barovima, španskim arenama i idiličnim pirinejskim šumama. Njihovi saputnici, Robert Kon i Majkl Kembel, takođe su ljudi prepušteni stihiji, zauvek obeleženi Prvim svetskim ratom.

Kristalno jasnim stilom, zastrašujuće efikasnim, Hemingvej slika Pariz umetnika u međuratnom periodu i čuvene svečanosti San Fermina. Njegovi junaci, koji se neprestano kolebaju da li da se prepuste buri egzistencijalnih nemira ili ushićenju uživanja u trenutku, postali su simboli generacije koju je Gertruda Stajn nazvala „izgubljenom”, ali nisu nimalo manje živi i dirljivi čak i čitav vek kasnije.