Časovi starogrčkog

O tišini, glasu i povezanosti kroz jezik

Han Kang, autorka koja je već ovladala umetnošću prikazivanja najdubljih ljudskih emocija, kroz roman Časovi starogrčkog spaja zvuk, tišinu i reč u snažnu metaforu prelaska iz tame u svetlost. Radnja se odvija u učionici u Seulu, gde se susreću dva lika – žena koja je izgubila glas i profesor koji gubi vid.

Kroz učenje starogrčkog jezika oni pronalaze zajednički prostor za bol, razumevanje i iscjeljenje. Ona žudi da povrati glas nakon teških životnih gubitaka: smrti majke i oduzimanja starateljstva nad sinom. On se suočava sa slabljenjem vida i stalnim rascepljenjem između kultura – korejske i nemačke.

Njihova priča postepeno se razvija kao meditacija o ljudskoj krhkosti, jeziku, bliskosti i nužnosti da osetimo i izrazimo sopstveni bol. Kroz lepotu jezika, fizike glasa i svesti o fizičkom telu, Časovi starogrčkog donose jedinstveni omaž onome što znači biti živ – napraviti most između unutrašnjih lomova i sveta, ma koliko on bio tih ili dalek.

Priča o gubitku, bolu i ponovnom rađanju

U učionici u Seulu mlada žena posmatra svog profesora starogrčkog jezika za tablom. Ona pohađa časove u nadi da će povratiti svoj glas. Profesoru, s druge strane, usled nasledne bolesti, iz dana u dan sve više slabi vid.

Njih dvoje ubrzo otkrivaju da ih povezuje dublji bol. Ona je za samo nekoliko meseci izgubila i majku i bitku za starateljstvo nad osmogodišnjim sinom. Za njega, to je bol proizašao iz odrastanja između Koreje i Nemačke, bol zbog rastrzanosti između dve kulture i dva jezika, bol zbog straha od gubitka nezavisnosti.

Njihovi glasovi se ukrštaju sa zapanjujućom lepotom, dok se kreću iz tame ka svetlosti, iz tišine ka dahu i izrazu. Časovi starogrčkog je priča o neverovatnoj vezi između ovog para i nežno ljubavno pismo ljudskoj intimnosti i povezanosti; delo koje budi čula i živopisno dočarava suštinu onoga što znači biti živ.

Hvalospevi kritike i književni uticaj

„U Časovima starogrčkog Han Kang poseže izvan okvira poznatih čula kako bi opisala ono neizgovorljivo... Ona već poznatu zamisao o razdvojenosti tela i uma pretvara u nešto sveže i izuzetno važno.“ – Los Angeles Times

„Ovaj roman slavi neopisivo poverenje koje sa sobom nosi jezik koji delimo... [Han Kang] je pronicljiva hroničarka neobičnih, nepokornih žena.“ – The New York Times