Ostrvo

Šandor Marai je već klasik.“
– El Correo

Na putu iz Pariza ka Grčkoj, profesor Viktor Henrik Aškenazi stiže u Dubrovnik gde ima zakazan susret sa sudbinom. On beži od svoje ljubavnice, žene, ćerke, prijatelja, posla. Beži od pitanja koje ga proganjaju: šta se nalazi iza želje, strasti i koju to nedokučivu prazninu pokušavamo da popunimo svakim postupkom u životu?

Kada odluči da pokuca na vrata jedne nepoznate žene, Aškenazi oseća da je odgovor blizu, da je konačno došao trenutak da pređe tu granicu – iza koje se možda krije tama zločina i ludila, a možda i istina. Tokom nekoliko dana, dok ponovo proživljava sve faze svoje preljube – što je prilika za Šandora Maraija da sa ironijom osudi društvene konvencije i analizira kolebanja muškog srca – on donosi odluku koja će mu zauvek promeniti život.

Ovaj uznemirujući psihološki roman govori o silasku u pakao najmračnijih dubina svesti, dok ostrvo postaje metaforični prostor potpunog ogoljenja duše. Aškenazi je oličenje čoveka u potrazi za odgovorima – nezadovoljnog duha uverenog da ono što nazivamo ljubavlju vodi samo ka prolaznoj sreći, uvodu u neizbežno razočaranje.

„Knjiga o strašnoj sudbini onih koji se usuđuju da ostanu verni sebi, onih koji imaju hrabrosti da raspale sopstvene strasti uprkos društvenim konvencijama.“
– Pangea

„Marai je savršeno ritmičnom prozom ispisao svoj najnemilosrdniji roman u kojem prikazuje umetnost posrnuća.“
– Lire