Poslednje poglavlje

Knut Hamsun, 1859-1952

Najveći skandinavski pisac, rođen je 4. avgusta 1859.

Nakon nekoliko godina lutanja po Americi, počeo je da piše i ubrzo se proslavio romanima Glad (1890) i Misterije (1892). Po rečima I. B. Singera: „Hamsun je u svakom pogledu otac moderne književnosti“. Nakon romana Plodovi zemlje, dobio je 1920. Nobelovu nagradu za životno delo. Svoj književni opus krunisao je velikim romanima Poslednje poglavlje, Lutalice i Krug se zatvara.

Roman Poslednje poglavlje Hamsun je pisao od 1920. do 1923 godine. Dve godine kasnije, Tomas Man će objaviti Čarobni breg, roman koji se takođe odvija u sanatorijumu. Osnovne teme romana su ljubav i smrt, a u centru zbivanja je devojka (gospođica d’Espar) između dva muškarca: jednog otmenog svetskog čoveka (grof Fleming), i drugog, sasvim suprotnog, koji je dete prirode (Danijel). Uzbudljiva radnja, u kojoj su, između ostalih, prisutni neobični likovi (Mos i Samoubica, preteče Beketovih junaka), uz nesvakidašnju ljubavnu priču učinili su da Poslednje poglavlje u Skandinaviji postane jedan od najpopularnijih Hamsunovih romana, knjiga za sva vremena. . .

„. . . Šta je ono radio muž u onom divnom francuskom romanu kad je došao kući i zatekao ljubavnika svoje žene u spavaćoj sobi? Prvo ga je pozdravio, zatim je ljubavniku lampom osvetlio stepenice. Pripazite! opomenuo ga je,  jedan stepenik je klimav, čuvajte se, gospodine, da ne padnete! To je držanje svetskog čoveka, stil, otmenost. Zar Danijel nije mogao bar malo da nauči od toga!. . . “

„. . . Zbogom, rekao je samoubica i pošao. – Ako prođete kroz šumu, možete još i stići na jutarnji voz, doviknula mu je. – Pošao je kroz šumu, došao do užeta koje se prazno lelujalo na grani, prošao pored njega, išao, išao i nestao.

Gospođica d’Espar pratila ga je pogledom koliko je mogla, zatim se opet okrenula svom rublju – bila je tako vredna i u dobru i u zlu, tako zemaljski dosledna. . . “