Parmski kartuzijanski manasti

Deset godina posle svog remek-dela Crveno i crno ,Stendal (1783-1842) je pred kraj života stvorio Parmski kartuzijanski manastir , ,,roman napisan u galopu“ (izdiktirao ga je u Parizu za 52 dana). Fabris del Dongo, još jedan junak za sva vremena, u sukobu je sa zahtevima društva u kome živi; on je aristokratskog porekla i nema ambicije Žilijena Sorela da se popne na društvenu lestvicu, ali je i njegova zvezda vodilja Napoleon Bonaparta.

Roman se odvija u Italiji, na jezeru Komo, a zatim u fiktivnoj Parmi (uz izlet na bitku kod Vaterloa, koji je fascinirao Lava Tolstoja). Stendalov način pripovedanja daleko je ispred svog vremena, likovi protagonista nisu strogo definisani, već se menjaju u skladu sa događajima, a pisac često koristi njihove unutrašnje monologe.

Čitav ovaj ljubavno-avanturističko-politički roman je kao jedan ogroman san u kome se odvija čitav život glavnog junaka (od 1798. do 1830. godine) i likova koji ga okružuju: fascinantne vojvotkinje Sanseverine, grofa Moske, parmskog kneza Ernesta IV, Klelije Konti, itd. Ljubav i strast u svim obicima dominiraju romanom.