Kad su žene bile ptice

„Vilijams nam predstavlja u Vitmanovom maniru zagrljaj sveta i svih njegovih suprotnosti… Kako se nižu stranice, njen glas se podiže u veličanstvenosti i punoj moći dok ne postane bogata arija.” – San Francisco Chronicle

„Vilijams je tip pisca koji navodi čitaoca da oseti kako će se njegov/njen glas jednoga dana čuti… Ona probija zidove izolacije: veze između vas i mesta gde živite, između vas i drugih čitalaca, između vas i pisca – stvaraju se dok sedite u svojoj stolici i čitate. I da ne znate kako se to dogodilo, vaš osećaj doma je produbljen.” – Suzan Salter Rejnolds, The Daily Beast

„Vreme, iskustvo i misteriozne slučajnosti obavijaju se spiralno kroz stranice… “Kad su žene bile ptice” predstavlja neverovatnu eho komoru u kojoj lekcije o glasu – koje se prenose sa majke na ćerku i sada na nas kao čitaoce – odjekuju drugačije od uha do uha.” – The Seattle Times

„Na neki način, “Kad su žene bile ptice” deluje i kao detektivska priča, pokušaj da se razreši misterija. Ali je u isto vreme i uviđanje da često ne postoje odgovori… Postoji samo sadašnjost.” – The Salt Lake Tribune

„Lirska, vanvremenska knjiga koja nagrađuje čitanje u tišini, posvećeno – što je danas retkost.” – The Huffington Post

„U nekom trenutku shvatila sam da sam stranicu čitala po dva puta, pokušavajući da zapamtim svaki uvid, svaki detalj teško osvojene mudrosti. A onda sam shvatila da mogu da je držim na svom uzglavlju, i da je čitam iznova svako veče.” – Pem Hjuston, autorka knjige Izmenjeni sadržaj