Kandid, Zadig, Mikromegas

Tri kratka romana ili filozofske pripovesti – Kandid, Zadig i Mikromegas, najlepši su plodovi Volterovog stavaralačkog duha. Humorom i satirom on vodi čitaoca kroz mane i apsurdnosti kako društva u celini tako i pojedinaca koji ga predstavljaju. U Kandidu, čiji je podnaslov „Optimizam“, izobličeno je popularno filozofsko učenje o naivnom optimizmu i predodređenoj harmoniji, koje je stalno bilo u sukobu sa brutalnom stvarnošću.

Celokupan feudalni sistem sa svojom konzervativnom naukom ismejan je u Mikromegasu, a nemogućnost uspostavljanja pravde i harmonije života na onovu zakona ili vrline karikiran je u Zadigu čiji je podnaslov „Sudbina“.


Volter (1694−1778)je bio francuski filozof i književnik iz epohe prosvetiteljstva, po kome se često i cela epoha prosvećenosti u Francuskoj nazivala i epohom volterijanstva. U svojim delima istupao je kao bespoštedni kritičar hrišćanstva i rimokatoličke crkve, rigindnog sholastičkog obrazovanja i ispraznih filozofskih sistema i učenja, što ga je dovelo u nemilost tadašnje vlasti Luja XV i nakon tamnovanja u Bastilji odvelo u progon iz Pariza, u Englesku, Nemačku i Švajcarsku.

Njegova satira i humor uspevali su uprkos cenzurama da osvoje publiku, pa se tako formirao čitav književni i intelektualni krug oko Voltera, u njegovom zamku u Švajcarskoj. Ta satira i humor bliski su i prepoznatljivi i današnjem čitaocu zbog vanvremenskog opstajavanja ljudske gluposti i pohlepe i samodvoljnosti svih vladarskih ustrojstava.