Kudžo

Ovde sam. Oduvek sam bio ovde, šunjao se okolo, osluškivao. Ja sam čudovište, staro čudovište,

i imaću te uskoro. Osećaš li kako sam ti sve bliži... i bliži...



U Kasl Roku, mirnom gradiću u Mejnu, život ide svojim mirnim tokom. Omiljeni pas u kraju, dobroćudni bernardinac Kudžo, veselo trčkara kroz šume i poljane... sve dok jedne noći ne izroni iz tame, užarenog pogleda u očima koje obećavaju stravičnu smrt.



Leto 1980. bilo je vrelo. A bilo je i krvavo. Sve je počelo tog toplog junskog dana, kada je Kudžo potrčao za zecom. Ili je možda počelo još one majske noći, kada je Ted Trenton video čudovište u ormaru... Naravno, roditelji su ga uverili da je to bila noćna mora, i da čudovišta ne postoje, zar ne? Ali prevarili su se: čak i u spokojnim, tihim gradićima, čudovišta vrebaju, skrivena u senci.