Slučaj Džem-sultana

Jedan sultan ne može sebi da dozvoli brata.

Džem je za života svuda bio stranac: Srbin ili nevernik – kod nas; Saracen ili Mavar – kod hrišćana. Džem u svojoj smrti pripada svima verovatno zato što ne možeš da izmisliš ništa ljudskije od patnje. (Iz svedočenja Ajas-bega)

Odbačeni princ bez prestola, sultan bez sultanata, drugi sin Mehmeda II Osvajača Džem posle očeve iznenadne smrti uživa naklonost vojske, kao što je uživao i veću naklonost svog pokojnog oca. Njegov brat Bajazit, s druge strane, ima nasledno pravo na tron, institucionalnu moć i verske prvake, ali Džem ipak odlučuje da se proglasi sultanom Anadolije. Bajazit ga ubrzo svrgava i Džem svoj život provodi u progonstvu, prvobitno na Rodosu, u krugu krstaškog reda jovanovaca, pa u Francuskoj, ne bi li postao zarobljenik malteškog reda i završio u Vatikanu. U decenijama koje će uslediti postao je puko oružje u rukama zapadnih moćnika i hrišćanske crkve, žrtva političkih i religijskih previranja u predvorju modernih vremena, prvi politički zatvorenik, disident sopstvene zemlje, vojske i tradicije, apatrid i pesnik, zabludeli princ u sudaru dva sveta, Istoka i Zapada.

Napisan u istočnjačkom maniru uvezanih priča različitih svedoka i pripovedača, sa daškom persijske poezije, Slučaj Džem-sultana najznačajniji je roman bugarske spisateljice Vere Mutafčijeve. Priča o njegovoj tragičnoj sudbini odavno je prisutna u osmanskom nasleđu na balkanskom podneblju, o čemu svedoči i Andrićev roman Prokleta avlija.

„Šta je Džem Džemšid? Rob, prosti rob kog vode na lancu od trga do trga, ima još uvek nade na milost dobrog gospodara ili na otkup ili na bekstvo. A Džem milosti niti može očekivati niti bi je mogao primiti sve i kad bi neko hteo da mu je da.“
– Ivo Andrić Prokleta avlija