Katarina

„Ja, nekako, kao da uvek imam više kapaciteta za svakodnevnu stvarnost nego što ta stvarnost ima kapaciteta, i to je, zapravo, kao da zinem iz sve snage da bih pojela neki mali zalogaj, ili čak mrvu; a onda, pošto taj prazan postoji, ja moram da se pravim da ima čime da se popuni i popunjavam ga sama. Tako da je, vremenom, moj unutrašnji život postao mnogo bogatiji nego spoljašnji. I kad spoljašnji život već više nikako ne može da sustigne unutrašnji, onda mi je već toliko dosadno da ne znam šta ću sa sobom u ovom životu…“

Katarina, drugi roman Draška Sikimića, višeslojna je priča o ljubavi, o potrazi za identitetom i smislom, kao odraz u ogledalu duhovnog stanja mladih ljudi ovog podneblja.

Draško Sikimić rođen je 1984. godine u Ljubinju, na hriščanski praznik Svetih Četrdeset Mučenika u Sevastiji. Kad je odrastao dovoljno da razumije činjenicu u vezi sa danom svog dolaska na svijet, on od tada na sebe gleda kao na onog koji je samovoljno ušao u jezero da zaokruži broj mučenika pošto se jedan prelestio i ušao u kupatilo. „Taj sam, mora da jesam!“, pomisli Draško svaki put kad učini neku glupost pri svakodnevnom življenju.

Do sada je objavio tri zbirke poezije: Smotuljci (2016), Ogrebotine (2017), Moje kosti ujedaju (2018), kao i roman Čvor na omči (2019).