Stepenice straha / Sveti vetar

Nije dovoljno videti.
Treba se setiti očima...

Miroslav Antić je napisao dva romana: Stepenice straha, koji je objavljen kao „ljubavni vikend roman“, i nedovršeni Sveti vetar, priču o dramatičnim zbivanjima na selu odmah nakon oslobođenja i po dolasku komunizma.

Kratki roman Stepenice straha je ljubavna priča o sazrevanju Vuka Pavlovića u jednom morskom gradiću. Tinejdžer Vuk je na ivici ponora koji deli dečaštvo i mladost, ali kao odlučujući korak ka samostalnosti odabira da osvoji visoku i strmu morsku liticu koja je već usmrtila nekolicinu hrabrih. Njegovi roditelji se svađaju, njegov svet uzdrmala je pojava devojke Olje, a on se okreće simpatičnoj profesorki muzike Bobi...

Drugi roman predstavlja začetak epopeje o ravnici sazdanoj od zvezda i blata, pijanstva i ludila, sreće i plača. Sveti vetar je bolna saga o mnogim junacima u prelomnoj noći u kojoj se sustiču kraj groznog rata i gorki ukus slobode.

Međutim, kako je u svom biću poeta, Antić je, srećom, tako i režirao filmove i pisao prozu. Zato i ovi romani – snažnog stila, bogati dinamikom i dramatičnim slikama, sa izvajanim i prepoznatljivim likovima – traju kao forme u koje se izlilo neiscrpno Antićevo pesničko biće.