Rukopis moga brata

Ne boj se... Neće ti se dogoditi ništa što ne možeš izdržati. Kada telo više ne može da izdrži bol, čovek se onesvešćuje; kad duša pati, poslednji stadijum patnje je oslobađanje. Tamna noć duše čas je u kome se svetlost začinje. Strpljenje. Samo ti je ono postrebno. I poverenje; da je sve dobro i da najbolje tek dolazi. Ono što te sada tera da pomisliš kako nije baš tako, kako toliko toga nije dobro, upravo je ono što te sapliće. Nateraj se da veruješ u dobro. Tako postaješ imun na ono što dobro nije. Znaš da zlo postoji, ali te ne razboljeva. Ti si stranu odabrao. Ne boj se... „Strahovi se obistinjuju“. I snovi, jednako.