Pet uglova

Nobelova nagrada za književnost 2010.

Devedesetih godina prošlog veka Peruom haraju nasilje, beskrajna korumpiranost vlade Alberta Fuhimorija i senzacionalističko novinarstvo.

„Zamisao o ovom romanu otpočela je slikom dve gospođe, prijateljice, koje jedne noći nenadano doživljavaju erotske senzacije. Zatim se ta zamisao postepeno pretvorila u detektivski roman, gotovo triler, a triler se preobrazio u svojevrsni mural peruanskog društva u poslednjim mesecima ili sedmicama Fuhimorijeve i Montesinosove diktature. Dopala mi se ideja da priča bude nazvana Pet uglova, kao četvrt koja na neki način predstavlja simbol Lime, Perua, a takođe i razdoblja u koje je smeštena ova priča.
Ako postoji tema koja prožima celu povest, koja se provlači kroz nju, onda je to novinarstvo, žuta štampa. Fuhimorijeva diktatura je koristila žutu štampu, novinarstvo skandala, kao političko oružje da sroza ugled i da u moralnom pogledu uništi sve svoje protivnike. Istovremeno, prikazuje se kako novinarstvo, koje može biti nešto nisko i prljavo, najednom može postati instrument oslobođenja, građanske i moralne odbrane jednog društva. Ta dva lica novinarstva su jedna od centralnih tema Pet uglova.“ Mario Vargas Ljosa

„Pet uglova je majstorsko delo koje prikazuje malicioznu mudrost jednog veterana i njegovu neiscrpnu, svežu maštu dok se u priči o savremenom Peruu vraća svojim korenima.“ El País