Ubistvo patrijarha

 ovoj dra­ma­tič­no uz­bu­dlji­voj pri­po­ve­sti, is­pi­sa­noj ose­tlji­vom mu­dro­šću po­put naj­bo­ljih kri­mi­na­li­stič­kih tri­le­ra, od­sli­ka­va se mo­žda naj­mrač­ni­je vre­me u vas­ko­li­koj srp­skoj isto­ri­ji, vre­me u ko­jem vi­še ni­šta ni­je sve­to i u ko­jem je sve mo­gu­će, pa čak i ubi­stvo (in­sti­tu­ci­je) pa­tri­jar­ha.

Re­če­ni­ca­ma ko­je sli­ka­ju, sli­ka­ma ko­je go­vo­re, zna­če i zra­če u gro­tlu isto­ri­je i pre­de­la, pri­ro­de i ljud­skih zna­ko­va, taj­ni i sud­bi­na, su­je­te i stra­sti, mo­ral­nog po­sr­ta­nja, ras­ko­la i (pre)vla­sti is­pi­sa­na je ova sa­ga opre­znog ne­po­ve­re­nja, u ko­joj je, iz­gle­da, do isti­ne i prav­de sta­lo još sa­mo ne­ko­li­ci­ni hra­brih pred­stav­ni­ka is­tra­ži­vač­kog no­vi­nar­stva i or­ga­na re­da.

Dnev­na ču­de­sa i noć­ni uža­si, svet­ko­vi­ne u ha­o­su, iz­ne­ve­ra­va­nje ka­no­na, sme­na pu­sto­ši i me­lan­ho­li­je, „pa­ra­de po­no­sa" i du­šev­na bol, pa sve to u ko­nač­noj kom­pa­ra­ci­ji sa taj­nim pro­sto­ri­ja­ma gde se is­pi­tu­je DNK, sna­žne su sli­ke ko­je na­pro­sto alar­mant­no vri­šte sa stra­ni­ca ovog ro­ma­na. Ipak, iz­nad dru­štve­nog bla­ta uz­di­že se Čo­vek vo­lje: ne­u­pit­noj več­no­sti su­prot­sta­vlja lič­ne na­de i drh­ta­nja, mo­ral­no otre­žnje­nje, splet in­tim­nih stre­mlje­nja i pre­po­zna­va­nje krup­nih i kar­di­nal­nih okol­no­sti.

Ro­ma­nom Ubi­stvo pa­tri­jar­ha Ve­ro­slav Ran­čić do­ka­zu­je već po­zna­tu či­nje­ni­cu da je reč o stva­ra­o­cu iz­u­zet­ne kre­a­tiv­ne sa­mo­sve­sti, ko­ji nam već u uvod­noj re­či po­ru­ču­je:

Raz­u­me se, ovo se ni­je do­go­di­lo... ali to ne zna­či da se ne mo­že do­go­di­ti.