Zašto Bog nema auto

Sve svoje sobom vozim.

„Za razliku od radija u kolima iz mog detinjstva, današnje zvučne mašine u četvorotočkašima uskoro će umeti da prave palačinke, a zatim će iz upotrebe izbaciti i vozača!“

U još jednoj knjizi Bulićevih duhovitih hronika o našem svakidašnjem životu našla se i tema koja ponajviše opseda današnjeg čoveka okruženog čudima savremene tehnologije. Ali svoju priču o automobilu pisac je obojio satiričnim tonovima o našem društvu, našim navikama i mentalitetu koji se nije mnogo promenio od vremena kočija i konjskih tramvaja do danas.

Posebna vrednost Bulićeve automobilijade su i podjednako duhovite ilustracije Špire Radulovića, namenski urađene za ovu knjigu.

„Ima ih plavih, crvenih, žutih, staromodnih, mladih, pametnih... Kao i sva živa bića na planeti. Automobili su, dakle, bića koja žive sa nama. Pa je pisac Vanja Bulić odlučio da piše o njima. I njihovim nama, razume se. U stvari, četvorotočkaši su mu bili samo povod da piše o dvonošcima.“ Dragutin Minić Karlo