Romani Meša Selimović

 

„Ni za jednu �ivotnu stazu ne postoji vodič, svaka je neispitana, neponovljiva, zato je u �ivotu avantura pravilo, a ne izuzetak, jer je putovanje kroz neispitane predjele, koje niko poslije nas ne mo�e ponoviti, sve se staze potiru, uvijek nanovo se stvara nova konfiguracija, uvijek se ukazuje drugi pejza�, druga klima, za svakog posebno.“ 

 

 

„Sad sam shvatio: to je prijateljstvo, ljubav prema drugome. Sve drugo mo�e da prevari, to ne mo�e. Sve drugo mo�e da izmakne i ostavi nas puste, to ne mo�e, jer zavisi od nas. Ne mogu da mu ka�em: budi mi prijatelj. Ali mogu da ka�em: biću ti prijatelj.“ 

 

 

„Troje nas je, u cijelom svijetu samo troje: moji prsti, njeno tijelo i njegov ujednačeni damar. Nije va�no šta se dešava u svijetu, nije va�no šta će biti sutra, va�an je ovaj čas bla�enstva bez misli. Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova, ali ova nikad više.“ 

 

 

„Sudbina me je postavila na ovu stazu, za drugu ne znam, i koračaću po njoj dok u meni ima snage. Ovdje sam ugledao nebeski beskraj i pučinu na kojoj mi se oko odmara, i ovo ne bih zamijenio ni za jedan kraj na svijetu. Ljepših mo�da ima, dra�ih nigdje. Ovaj kraj, to sam ja, to je moj �ivot i moja ljubav.“

 

 

„Bili su skromni ljudi oboje. Zauzimali su malo mesta u �ivotu. Ničim nisu zadu�ili čovečanstvo. Bili su sitni i neva�ni, neprimetni kao dve čavke u jatu čavki; nisu se odlikovali ni sposobnostima, ni pameću, ničim naročitim. A ipak su bili posebni i izuzetni, zbog ljubavi i zbog patnje."